beats by dre cheap

25. Da vrijeme brže prođe...

Ja prosto znam čudno da volim, da želim i ponašam. Skoro uvijek previše pričam nikada ne ušutim. Često pričam kada nije potrebno, a uvijek šutim kada trebam nešto da kažem. Tako da bar ovdje mogu da pišem i kad treba i kad ne treba.

Nije moguče spavati nikako.. Hvala Bogu pa mi je mama donjela tablet da mogu pisati..Kao što znate zaglavila sam u bolnici, danas mi je prvi dan.(već jučer kad vidim koliko je sati) Čim sam došla, došlo je do problema jer dali su mu paracitamol, a alergična sam na isti. Ustanovili su odmah da je u pitanju teška dehidracija. Stavili su mi neku cjevčicu u nos, koja će kao nadomjestiti tečnost i naravno još jednu direktno u venu, evo čitav dan mi kapa, užasno mi ide na živce, ne mogu se otići ni olakšati kako treba. Ne znam kako mogu dopustiti ovako loše uvjete u bolnici, pa ljudi žohari su svuda! Spala sam na 48 kg, danima ništa ne mogu da jedem, povraćam. Planiraju me zadržati i sutra, ali ne već sam rekla mami da nema šanse, želim kući!

Vrijeme kao da je stalo, nikako da prođe, neće da mi učini uslugu. Vrijeme ne želi da radi ono što ja želim od njega, pa tako da se pokušavam naviknuti. Postoje dani kada jedva pišem, pa se nekako natjeram ili me baš ovo vrijeme natjera da nešto zapišem iako nema poente. A isto tako postoje i oni dani kada me samo slova razumiju. Moje sreća je u pitanju, zamislila sam želju sinoć ili da se vrati vrijeme ili da me nema. Nema više poente.

Mogu da se zakunem kada god se ovo nekome drugome desilo da sam klimala glavom, a nisam razumijela šta u stvari potvrđujem. Puno puta nisam razumijela. A sada vidim nešto je moralo da se promjeni sa godinama?! Neko, puno pametniji, rekao mi je, takođe, da ću se svim svojim sadašnjim problemima u budućnosti smijjati. Biće i gore, kažu, biće gore kada počneš da živiš život onakav kakav u stvari jeste. I tada sam klimala glavom, ne shvatajući šta pričaju. Mislim da je sada život počeo. To mislim jer ne vidim da je ikad bilo GORE a u isto vrijeme da sam ovoliko mirna.

Ne tražim smisao života, jer smatram da pisanjem ovih postova stvaram svoj. Vremenom će se i on ukazati, kao godinama utabana staza. U glavi čujem onaj dobro poznati glas kako mi govori: "E to je poenta". I ja napokon klimam glavom i razumijem.

Najbolje od mene
http://ovojenajboljeodmene.blogger.ba
29/12/2015 00:39